Osobe koje o svemu razmišljaju i imaju zaključak dele se u dve grupe. Prvu grupu čine oni koji su odrasli u porodicama u kojima je stalno dolazilo do sukoba mišljenja gde je svako želeo da bude u pravu i grčevito se borio za to. Problem ovih ljudi je što oni misle da je u svakoj porodici tako i da je to jedan univerzalni obrazac jer drugačiji nisu imali u svom domu. Stres je za njih bio svakodnevna pojava te se na njega gledalo kao na nešto uobičajeno, bez želje za promenom. Kada neko odrasta u porodici gde se stalno nameću različita mišljenje i svako ima svoje, onda oni sve vide kao bojno polje, od toga gde će provesti odmor do toga da li da gledaju tursku ili latinoameričku seriju.

U drugu grupu spadaju oni ljudi čije mišljenje u matičnoj porodici nikada nije validirano dok su bili deca pa su skolni apsolutnom potčinjavanju svojim potomcima, a upravo je ovo razlog zašto se ta ista deca prema njima ružno ponašaju, piše YourTango. Stoga, oni stalno traže da njihova deca iznose mišljenje jer nisu imali tu priliku. 

Najgora kombinacija za srećan i skladan život jeste kada se susretnu ljudi koji potiču iz ovakvih porodica želeći da osnuju svoju, pa se sve ovo pretvara u ratnu zonu između roditelja i dece. Svi oni smatraju da moraju da imaju mišljenje o svemu jer ako ga nemaju, manje su važni i uživaju manje poštovanja.

Međutim, kada imamo mišljenje o svemu, to nikako ne znači da imamo neki poseban stav jer jednako ostrašćeno pristupamo kada biramo dodatke u sendviču kao i kada odlučujemo u kom delu grada ćemo živeti. Samim tim, ništa se od nas ne shvata ozbiljno. Baš zato roditelji treba da rešavaju svoje unutrašnje sukobe koji su izazvani stresovima u detinjstvu kako ne bi dovodili svoju decu u situacije gde će popuštati pod pritiskom. Iako mnogi misle tako, ako ste i sami bili emocionalno zanemareni u detinjstvu, vaša deca neće imati nikakvu prednost ukoliko forsirate njihovu tvrdoglavost.

Ako realno sagledamo situacije u kojima se svakodnevno nalazimo, bukvalno je samo jedna od deset njih vredna razmišljanja i iznošenja stava. Poenta je da prema svemu budemo fleksiblni, pa pokušajte da izarite mišljenje o 10% stvari, a onih 90% zanemarite. Pogledavši ovo iz perspektive generalnog direktora, shvatićete da bi on bio u totalnom haosu ako bi svakom problemu pridavao značaj i pristupao mu sa istim žarom. 

Nemojte dozvoliti da vas sve uznemirava i da imate mišljenje o tome što neko u sred januara nosi majicu ili ima boju kose koja vam nije simpatična. Samopoštovanje se ne zasniva na ovim malim pobedama nego na večikim osnovnim vrednostima. 

Ono o čemu uvek treba da imate mišljenje jeste odnos prema braku, seksualnom životu, zdravstveni problemi vašeg partnera, dobar primer ponašanja za vašu decu i odnošenje prema ljudima sa osnovnim poštovanjem. Ako prestanete da se svađate oko 90% stvari o kojima inače vodite žučne rasprave, svojoj deci ćete pružiti zdrav primer snage, poštovanja i fleksibilnosti.

Otvorenost je jedan od uslova srećne veze, a samo otvoreni ljudi mogu da se ne zamaraju svime što se oko njih dešava. Ovo pravilo 90- 10 može da vaše okruženje transformiše iz napornog u veoma prijatno i toplo. Sagledavanje šire slike o tome šta je zapravo vredno vašeg vremena, a šta nije biće od večike pomoći.